Narodni običaji u Grčkoj

Narodjni običaju u Grčkoj i na ostrvima predstavljaju važan aspekt grčke kulture. Oni su ili religioznog karaktera ili potiču iz starih verovanja. Većina tradicija i festivala koji su i danas aktuelni u Grčkoj imaju verske elemente. Grci važe za narod koji je sujeveran, a različiti mitovi i legende, kao i narodna verovanja se razlikuju od mesta do mesta, od regiona do regiona.

U ovom tekstu ćemo vam predstaviti najvažnije grčke običaje i verovanja koja i danas možete čuti u nekim mestima:

Veridba pre venčanja

U Grčkoj važi običaj da se proslavi veridba pre venčanja. Muškarac mora zvanično da traži ruku žene od oca i uže porodice, dok dve porodice mladencima i mladoženji darivaju poklone. Par razmenjuje venčane prstenove koji se nose na levoj ruci. Nakon venčanja ovi prstenovi se nose na desnoj ruci. U Grčkoj, period veridbe može trajati godinama i to je kao jedna vrsta obaveze prema porodicama. Ovaj običaj je još uvek aktuelan na grčkom kopnu i na ostrvima.

Karneval

U Grčkoj se karneval naziva „apokries“ i sastoji se od tri nedelje gozbe, Prva nedelja zove se Profoni po starom izrazu za glasni govor, kojim su ljudi nekada pozivali da dodju na karneval. Druga nedelja se zove Kreatini ili Kreofagu zato što se tada nije postilo nego se jelo meso svim danima. Treća nedelja se zove Tirini ili Tirofagu i zato što se tada ne jede meso ali se ishrana zasniva na mlečnim proizvodima. Ova tronedeljna gozba se završava prvim danom posta koji se još zove „Čist ponedeljak“ (Katarα Deftera – Καθαρά Δευτέρα-). Svi su tada obučeni u kostime i zabave se odvijaju na ulicama i barovima, uz bacanje obojenih konfeta. Najpoznatija karnevalska povorka održava se u gradu Patra i u gradu Ksanti. U mnogim gradovima širom Grčke i na ostrvima oživljavaju se lokalni običaji. Veruje se da ovaj karneval potiče od starih svečanosti koje su se održavale u čast Dionisa, boga vina i gozbe.

Kada je reč o sujeverju, Grcima su neke navike i verovanja ostala još od vremena verovanja u više bogova. Neka od ovih verovanja su i dalje veoma aktuelna (uglavnom među starijim stanovništvom), dok su neka potpuno iskorenjena.

Pljuvanje

Veruje se da pljuvanje progoni đavola i nesreću. Zato kada neko priča loše vesti (smrt, nesreće itd.), ostali prisutni lagano pljuju tri puta govoreći ftou, ftou, ftou. Drugi primer je da neko ko daje komplimente za lepotu bebi, detetu ili čak odrasloj osobi, takođe mora tri puta pljunuti pohvaljenoj osobi da ga ne tera maler (ovo se radi i kod nas – famozno pu pu pu).

Hobgoblini

Na grčkom su hobgoblini poznati kao kallikantzari. Prema narodnim božićnim verovanjima, hobgoblini su kratka, ružna stvorenja sa mnogo deformacija. Preko cele godine žive pod zemljom i stružu drvo godine. Od Božića do Bogojavljenja (6. januara) penju se na svet i zadirkuju ljude svojim nestašlucima. Na Bogojavljenje, seoski sveštenik ide od kuće do kuće i poprska prostorije blagoslovljenom vodom, tako da se hobgoblini vraćaju pod zemlju.

Izraz Piase Kokkino

Kad dvoje ljudi istovremeno kaže istu stvar, oni odmah izgovaraju jedno „Piase Kokkino“ i oboje moraju dodirnuti bilo koji crveni predmet koji mogu da nađu oko sebe. To se dešava zato što Grci veruju da je izgovaranje iste stvari znak i da će se dve osobe sukobiti ili svađati ako ne dodirnu nešto crveno.

Imendan pre rođendana

Većina Grka je dobila ime po nekoj verskoj ličnosti. Jedna od veoma značajnih tradicija u celoj Grčkoj jeste imendan, odnosno svako ko nosi ime svetitelja, slavi određeni dan u godini. To je nešto slično kao rođendan, jer domaćini tog dana spremaju proslavu i očekuju goste. Slavljenici naravno osim lepih želja i čestitki dobijaju i poklone, pa se sa razlogom ovaj dan slavi više od rođendana.