Grčka mitologija, vodi nas svojim pričama u daleku prošlost i upoznaje nas sa tadašnjim prilikama i dešavanjima u društvu. Kultura i religija koje se ovde izuzetno prepliću, uvode nas u svet bogova i boginja. Predstavljeni kao obični ljudi, sa svim svojim vrlinama i manama, s jedne strane, bogovi su sa druge strane bili odraz svemoći i besmrtnosti. Grčka mitologija koja se smatra začetnicom svih drugih, prolazila je kroz više perioda. Tako je zapravo svaki taj period imao svoju generaciju boginja, te je spisak pomenutih zaista dug.
HERA
Jedna od najstarijih i najpoštovanija boginja je svakako Hera. Kao Zevsova supruga Hera je prvenstveno bila zaštitnica braka, udatih žena i porodica i veliki protivnik preljube. Dok nije uspeo da je osvoji Zevs se doista pomučio, na kraju se poslužio lukavstvom, pretvorivši se u malu pticu kukavicu na velikoj kiši, kako bi se ona sažalila i uzela ga k sebi, da bi kasnije pokazao svoje pravo lice. Hera, ipak, nije želela da pristane na bilo kakvu vezu sa njim dok joj nije ponudio brak. Međutim, Zevs je bio veoma neveran suprug zbog čega je Hera bila poznata po svojim ispadima i izlivima besa. Bila je veoma osvetoljubiva i nemilosrdna kako prema ženama koje bi se usudile da budu sa njim tako i prema njegovoj vanbračnoj deci. Tako je Leti i Alkmeni onemogućavala porođaj,Alkmeninog sina Herakla progonila je sve do njegove smrti. I suparnice Ija i Semela su bile svirepo kažnjene.
Herin kult je bio rasprostranjen po celoj grčkoj, a najveći broj svetilišta se nalazi na Peloponezu , u Argolidi. Na Samosu je toliko poštovana, da su njenu statuu nosili na obalu gde su je kupali i oblačili kao nevestu a potom sledećeg jutra svečano vraćali u hram.
AFRODITA
Afrodita, boginja ljubavi, lepote i plodnosti zauzima značajno mesto u grčkoj mitologiji. O njenom rođenju postoji više verzija . Po jednoj od njih boginja je rođena iz morske pene. More je donelo do obala Kipra odakle su je poslali na Olimp među besmrtnike, gde su njenom lepotom bili opčinjeni i zavedeni svi bogovi. Ona se udaje za Hefesta, boga vatre ali vrlo brzo se zaljubljuje u Aresa boga rata. Kako je muž uhvatio u prevari i obavestio o tome ceo Olimp, ona se postiđena vraća na Kipar, dok Ares odlazi na drugu stranu. Afrodita je volela i smrtnike i veoma se zalagala za svoje miljenike, dok je prema protivnicima bila poput Here veoma osvetoljubiva. Za Afroditu se vezuje i trojanski rat. Naime kada je boginja Erida bacila jabuku na kojoj je pisalo da je namenjena najlepšoj, Zevs je naredio Hermesu da Heru, Atinu i Afroditu odvete kod trojanskog princa Parisa da on o tome odluči.
Kako bi ubedile princa, svaka od boginja mu je zauzvrat nešto ponudila. Hera mu je obećala vlast, Atena mudrost a Afrodita najlepšu ženu-Menelajevu suprugu Helenu. Jabuka je pripala Afroditi ali je to prouzrokovalo trojanski rat. Afrodita je za razliku od Here i Atine tokom rata bila na strani Troje.
DEMETRA
Demetra je u grčkoj mitologiji poštovana kao boginja žita i plodnosti. Mnogi su mitovi vezani za nju, ali najpoznatiji je vezan za priču o njenoj ćerki Persefoni. Naime njih dve su bile jako bliske i Demetra je mnogo volela. Međutim kada se Bog podzemlja Had zaljubio u Persefonu povukao je sa sobom u svoj svet. Demetra je bila užasno nesrećna i lutala je po celoj zemlji ne bi li pronašla svoju ćerku. Očajna ona izaziva najveću sušu ikada, zbog čega Zevs ipak ubeđuje Hada da oslobodi Persefonu. Uspeli su da se dogovore da ona 4 meseca u toku godine provodi sa njim u podzemnom svetu a preostalih 8 sa majkom.Smatra se da su to ustvari 4 meseca zime, kada zemlja kopni i ništa ne rađa, jer Demetra pati.
ATINA
Poznata u grčkoj mitologiji kao boginja mudrosti, zaštitnica nauke, zanata i umetnosti. Pojavljuje se i kao zaštitnica mnogih junaka Jasona, Herakla i Odiseja. Atina je bila i Zevsova omiljena ćerka a po jednoj od verzija njenog rođenja ona se i rodila iz Zevsove glave.Atina se naravno pominje i kao zaštitnica grada Atine iako postoje oprečna mišljenja da li je grad dobio ime po boginji ili je bilo obrnuto.
Poznata jei kao boginja rata ali se njen uticaj odnosio više na strateške aspekte ratovanja. Atina je imala i snažan osećaj za pravdu i nije prezala od žestokih kaznih koje je sprovodila nad onima za koje je mislila da su to zaslužili.Tako je poznat mit o mladoj sveštenici Meduzi, koja je bila toliko lepa da se Posejdon zaljubio u nju i uzeo je na silu protivno njenoj volji. Atina je ipak žestoko kaznila pretvorivši je u gorgonu grozno čudovište sa zmijama umesto kose, ogromnim zubima i smrtonosnim pogledom.
Najpoznatiji hram posvećen Atini je Partenon (parthenos –devica s obzirom da je ona bila poznata po brižljivo čuvanom devičanstvu), smešten na vrhu Akropolja gde je smeštena i čuvena Fidijina statua Atine.
ARTEMIDA
Boginja lova, zaštitnica i gospodarica divljih životinja – Artemida takođe je veoma važna u grčkoj mitologij. Kao ćerka Zevsa i titanke Lete, ona je bliznakinja Apolona. U mitovima je obično opisivana kao stroga i nemilosrdna prema onima koji su imali nešto protiv nje ili drugih bogova dok je prema svojim poštovaocima bila blaga i predusretljiva.Po pričama najčešće je lovila po šumovitim oblastim u društvu svojih 20 nimfi.
Smatra se da je iz minojske kulture Artemidin lik preuzeo-kult drveta te su njene figure vešane po drveću.Običaj je objašnjen legendom da su deca zapravo u igri sa njenom statuom, obesile istu o drvo zbog čega su ih meštani kaznili smrću.Artemida je za osvetu što su pobijena nevina deca, kaznila njihove žene da rađaju mrtvu decu.Zato se Artemida smatra i zaštitnicom svega mladog.
HESTIJA
Hestija je poznata boginja domaćeg ognjišta, porodice i arhitekture. Ona je sestra Demetre, Hada, Here, Posejdona i Zevsa. Po rođenju otac, Kron je progutao svu svoju decu u strahu da će se pobuniti protiv njega i svrgnuti ga s vlasti.Ostao je jedino Zevs i upravo je on primorao oca da oslobodi ostalu decu među njima i Hestiju.Zevs joj je dodelio dužnost da održava vatru olimpijskog ognjišta delovima životinjskih žrtava bogovima.
I ako su i Posejdon Apolon bili zaljubljeni u nju , Hestija nije bila zainteresovana već je molila Zevsa da zakletvom večno ostane devica, tako ni Afrodita nije imala uticaja na nju. Dok su drugi bogov bili aktivni i učestvovali u različitim događajima, Hestija je bila vezana za Olimp i ognjište tako da o njoj i nema mnogo mitova. Hestija se od ostalih boginja izdvaja i po tome što je nežna, blaga i dobronamerna.
Upoznajte Grčku sa nama –ponuda za leto 2025.
Podelite ovaj post:
