Grčka mitologija

Grčka mitologija nastala je u drevna vremena antičke Grčke i to kao potreba čovekovog uma da sam sebi objasni sve  one pojave u životu na koje je nailazio a  za koje nije znao odakle, kako i zašto dolaze,npr nije znao da objasni uzroke nastanka groma, kiše, oluje, bolesti, suše, zemljotresa, ljubavi, sreće, tuge … Želeo je tadašnji čovek objašnjenje i odgovore ali i da umiri svoje unutrašnje strahove, da uspostavi ravnotežu i živi mirno po pravilima prirode, te su tako nastale neke od najzanimljivijih priča na svetu –mitovi i legende. Priče su prepričavane i prenošene sa kolena na koleno, postale i ostale poznate do današnjih dana.

Zato ušuškajte se udobno i opustite se. Grčka mitologija i njen čudesan svet nezaboravnih, čarobnih junaka i mitskih likova će za tili čas lako oživeti u Vašoj mašti!

Odisej

Odisej je bio kralj Itake i jedan od najvećih junaka grčke mitologije. Razljutio je boga mora Posejdona i morao je da provede sedam godina u zarobljeništvu na ostrvu lepe Kalipso. Lepa Kalipso mu je pružala ljubav i gostroprimstvo. Odisej beži iz zarobljeništva. Na putu ka svojoj domovini sreće proročicu Kirku, odlazi u zagrobni svet, bori se sa kiklopima i  čudovištima Scilom i Haridbom i gubi svu svoju posadu. Nakon bitke, uspešno se vraća u svoju domovinu. Na Itaki ga , nakon punih deset godina, i dalje čeka prelepa supruga Penelopa i odrasli sin. Penelopa je, i pored toga što su svi govorili da je Odisej umro, odbijala sve prosce i uspešno ga sačekala.

Mit o Odiseju je priča o hrabrosti i vernosti , vi sami procenite čije !

Eho i Narcis

Eho je bila nimfa. Pomagala je bogu Zevsu kada je odlazio kod svojih ljubavnica, tako što je zagovarala pričama njegovu ženu Heru. Kada je Hera saznala za Zevsova neverstva, kaznila je nimfu tako što je mogla da izgovori samo poslednje reči onoga što čuje.

Vremenom se nimfa zaljubila u Narcisa, ali nesrećno. Narcis je, videvši sebe i svoju lepotu u odrazu u reci, zavoleo samog sebe. Od te ljubavi je načisto sagoreo a u času njegove smrti Eho ga je videla i uputila mu  poslednji pozdrav. Kada su nimfe došle da ga sahrane, na mestu njegovog tela stajao je žuto beli cvet narcis.

Orfej i Euridika

Orfej je bio najpoznatiji mitski pevač, svirač i pesnik. Oženio je Euridiku, koja je ubrzo nakon venčanja preminula od ujeda zmije otrovnice. Orfej se spušta u podzemlje kako bi povratio svoju suprugu. Vladari podzemlja bili su očarani njegovom pesmom i muzikom, te puštaju Euridiku da ode sa Orfejom pod uslovom da je Orfej ne pogleda dok ne izadju na vrh. Medjutim, iz čežnje ali i straha da ga Euridika ne prati Orfej se osvrnuo i pogledao je, i u tom momentu je i zauvek izgubio.

Orfej, skrhan od bola i tuge, gladovao je sedam dana, plakao sedam godina i tri godine živeo u samoći  odbijajući ljubav drugih žena . Više je verzija o tome kako se okončao njegov život. Po jednoj verziji Muze su ga sahranile pod Olimpom pa odatle legenda da slavuji pod Olimpom najlepše pevaju. Po drugoj verziji njegova glava sa lirom  je doplovila do ostrva Lezbos te je to povod što je ovo ostrvo postalo kolevka pesništva .

Persej i Meduza

Meduza je zapravo bila lepa devojka plave kose i nežnog lica, koja je radila u službi boginje Atine. Bog Posejdon nije uspeo odoleti njenoj lepoti , zaljubio se i zaprosio je na šta je ona pristala. Medjutim Atina  je to shvatila kao uvredu i nepoštovanje i kaznila je tako što je pretvorila u groznu nakazu. Umesto divne kose na glavi su joj bile zmije otrovnice , lice i zubi su joj bili ispucali i stari a pogled zastrašujuć , pretvarao bi svakoga  ko se usudi da je pogleda direktno u oči, u kamen.

Mladi Persej , kako bi oslobodio majku da ne mora da se uda za neželjenog prosca , kralja Polidekta, obećava  da će mu, ukoliko mu oslobodi majku , doneti Meduzinu glavu.. U želji da mu pomogne, Hermes, bog lopova i prevaranata poklanja mu Hadovu kapu nevidljivosti, krilatu obuću i čudotvornu torbu. Persej je pobedio u bitci sa Meduzom , odrubio joj glavu i oslobodio svoju majku.

Grčka mitologija je pisana tako da su svi veliki junaci imali su svoje bogove zaštitnike.

Had i Persefona

Persefona je po mitologiji bila boginja vegetacije i plodnosti. Bog podzemlja Had zaljubio se i na prevaru je odvukao Persefonu, Zevskovu ćerku, u podzemlje. Na molbe Persefonine majke, Persefona je dobila dozvolu od Hada da  jednu trećinu godine provodi u podzemlju a dve trećine na zemlji. Pre prvog izlaska na zemlju dao joj je da pojede zrno nara, koje je zauvek vezalo za carstvo mrtvih. Po verovanju , tako su zapravo nastala 4 godišnja doba, stari Grci su verovali da proleće počinje kada Persefona izađe na zemlju a zima kada se vrati u podzemlje.

Pandorina kutija

Prometej je ukrao vatru od bogova i podario je ljudima. Ljuti Zevs naređuje Hefestu, bogu kovača i vatre da od zemlje i vode stvori biće koje će biti lepo ali i izvor svih zla i nevolja na svetu. Stvorena je Pandora, prva žena na svetu, Hermes joj daje lukavo srce i umilan glas, Afrodita joj poklanja najprimamljivije čari, Atina ju je obukla u lepe haljine. Pandora dolazi sa svojim ćupom na zemlju, otvara ga i iz njega izlaze nevolje, bolesti i sva zla ovoga sveta. U ćupu je jedino ostala nada, jer je Pandora zatvorila ćup pre nego što je uspela da izađe.

Grčka mitologija i stari Grcki kažu da je od Pandore potekao ceo ženski rod, kao i izvor  tegoba za sve muškarce.

Pigmalion

Pigmalion je bio legendarni vajar sa Kipra, talentovani umetnik. Zbog nemoralnosti žena ni jedna mu nije bila po volji, već je od slonovače izvajao ženski kip, u kojeg se vremenom zaljubio. Poklanjao mu je darove i ljubio ga. Molio je boginju ljubavi, Afroditu da ga oživi, što je ona i učinila. Kasnije, Pigmalion se oženio svojim umetničkim delom.

Danas se u psiohologiji koristi  izraz – pigmalion efekat koji  ukazuje na to da se očekivanja i predrasude prema nekoj osobi često i obistine.

Kralj Mida i Zlatni dodir

Kralj Mida udovoljio je Dinosu, bogu vina i uživanja, te mu je Dionis obećao ispunjenje jedne želje. Kralj je poželeo da sve što dodirne pretvori u zlato, što mu se i ostvaruje.

Mida se jako obradovao, ali samo na početku. Imao je zlata i bio je jako bogat ali je bio i gladan i žedan. Zamolio je boga Dionisa da ga oslobodi ove moći, što je bog i učinio. Potom se okupao u reci Pektol  a reka je nakon toga postala  zlatonosna.

Priča o kralju Midu naučila je stare Grke da nije zlato sve što sija.

Ikar i Dedal

Dedal je bio čuveni arhitekta i pronalazač lavirinta na Kritu. Pomagao je Terzeju da ubije čudovište koje je živelo u lavirintu a zvalo se Minotaur. Minoj, kralj Krita kažnjava Dedala i zatvara ga sa sinom Ikarom u taj isti lavirint. Dovitljivi pronalazač Dedal napravio je krila od perja i voska, naučio sina kako da leti i uspešno sa njim izašao iz lavirinta i preletao mnoga ostrva. Medjutim, mladi Ikar bio je očaran visinom i suncem i jednog dana poleteo je u visine ka njemu, sunce je otopilo njegova krila i mladi Ikar se strmoglavio u more i utopio.

Medeja

Medeja je bila čuvena čarobnica. Zbog ljubavi prema Jasonu ubila je svoga polubrata, pomogla Jasonu da ukrade zlatno runo, udala se za njega i pobegla sa njim da živi na Korintu. Ovo je bila onova na kojoj je zasnovana Euripidova tragedija –Medeja  Po Euripridu nakon nekog perioda, kralj Korinta nudi ruku svoje kćeri već oženjenom Jasonu, koji je prihvata kako bi utvrdio svoj položaj u stranoj zemlji. Posramljena i ožalošćena Medeja kuje pakleni plan. Ubija Jasonovu nevestu, njenog oca Kreonta i svoju decu.

Ovaj mit  i tragedija postavlja večito pitanje : dokle je čovek spreman da ide zbog ljubavi a dokle zbog mržnje?

Grčka mitologija i svi njeni mitovi i legende mogu biti i poučni, zar ne?

POGLEDAJTE NAŠU PONUDU!!!