Proročište u Delfima

Ako se osvrnemo na grčku mitologiju, vidimo da je proročište u Delfima duboko ukorenjena kao i sam lik proročice Pitije. Naime, bog Zevs je jednom prilikom poslao dva orla koja su letela nebom jedan drugom u susret. Mesto gde su se sreli, smatralo se centrom sveta. Legenda kaže da su se ptice srele iznad Delfa koja su smeštena na padinama Parnasosa. Zevs je ovo mesto obeležio kamenom po imenu omphalos kako bi označio centar sveta.

Drugi mit govori takođe o nastanku ovog mesta na kome je prvobitno bilo svetilište Gae koja je svog sina Pitona postavila za čuvara. Nakon toga je Apolon, bog svetlosti i lepote, ubio zmiju i preuzeo mesto na kome je napravio proročište. Sveštenica koja je služila Apolona nazvana je “Pitija” u čast pobeđenog Pitona.

Tri najvažnija proročanstva

Ono što znamo sigurno: ovo mesto je vekovima bilo predmet interesovanja i verovanja državnika, umetnika, naučnika i pisaca. Navodno, poslednje proročanstvo koje je izašlo iz Delfa bilo je upućeno Rimskom caru. Proročica Pitija je izrekla sledeće: “Recite kralju da zid pećine propada, Apolonu nije ostavio kapelu i nema njegove energije više. Protok reči je suv i on govori za sebe”.  Ove reči su se tumačile kao znak da je Apolon umro i da je vreme starogrčke kulture na izdisaju.

Još jedno proročanstvo iz Delfa je zabeleženo i smatra se da datira iz 594.godine pre nove ere, a bilo je upućeno jednom od atinskih zakonodavaca – Solonu. On je želeo da osvoji ostrvo Salamis i pitao je proročicu za savet. Njene reči su bile: “Prva žrtva su ratnici koji su nekada imali dom na ostrvu koga sada pokriva ravnica Asopije. Leže u grobnicama heroja sa licima okrenutim zalasku sunca”.  Sledeći ove reči, Solon je osvojio ostvo i za uzvrat donirao sredstva za obnovu hrama u Delfima.

Ipak, možda i najvažnije proročanstvo došlo je 480.godine pre nove ere, neposredno pre čuvene Termopilske bitke, kada su kralj Kserks (sećate se filma 300?) i njegova persijska vojska napali Grčku. Atinjani su otišli u Pitiju gde im je proročica pokazala da neće pobediti u bitci rekavši: “Sada vase statue stoje i toče znoj. Drhte od straha. Crna krv kaplje sa najviših krovova, vidim neophodnost ovog zla. Izađite, izađite iz moje svetinje i utopite se u nevolju”. Takođe im je rečeno da ih jedino zid od drveta može zaštititi, pa su napravili brodove i dobili bitku na vodi.

Iz ovoga vidimo da su proročanstva iz Delfa bila veoma značajna za stare Grke. Tačnost predviđenih događaja je bila dovoljna da osigura da stari Grci nikada nisu donosili važne odluke bez savetovanja sa Apolonovim sveštenicima.

Proročište danas

Čini se da je kult boga Apolona bio dugo prisutan u grčkoj kulturi. Tokom mnogo vekova, Grci su se ovde konsultovali o skoro svim pitanjima: ratu, osnivanju kolonija, verskim obredima. Prema mnogim drevnim izvorima, ljudi su mogli da postavljaju pitanja sedmog dana u mesecu, osim zimi kada se verovalo da Apolon nije u svom hramu, već sa drugim bogovima. Obred se sastojao od toga da vrhovna sveštenica Pitija odlazi u unutrašnjost hrama, a Apolon bi odgovarao kroz nju. Drugi sveštenici su stajali pored nje i tumačili izgovorene reči.

Tek nakon osvajanja nezavisnosti, Grčka je osetila potrebu da podstakne oživljavanje i uvažavanje svoje slavne prošlosti i zaštitu bogatog kulturnog i verskog nasleđa. Tada su donošeni zakoni protiv prodavanja antikviteta, napravljeno je Grčko arheološko društvo i podsticala su se arheološka istraživanja stranih, evropskih, država.

Tek je u 19.veku, grčki premijer Alexandros Koumoundhouros dozvolio Francuskoj ekskluzivni pristup Delfima. Tada su počeli i desetogodišnji pregovori o uslovima i zahtevima, koji su Francuzi nazvali “Trojanskim ratom”. Ipak, uprkos svim poteškoćama, francuski napori su urodili plodom kada je otkriven oltar Apolonovog hrama kao i stena Sibil na kome je proročica prenosila reči boga. Otkrivena je i atinska riznica koja je sadržavala reči uklesane u blokove i note himne Apolonu.

UNESCO je osamdesetih godina 20.veka Delfi proglasio svetskom baštinom, a danas ovo neobično mesto predstavlja svojevrsnu poslasticu svim znatiželjnim turistima.